On radi od 06:35 Znam, jer me svako jutro budi Hilti podešen na “razbijanje overthinking-a” Ne znam kako izgleda. Nikada mu nisam videla lice. Znam da mu je pauza za cigaru u 09:47 Bar je danas tako bilo. Zamišljam da je ovog jutra zatražio razvod. Kao razlog je naveo da…
Zamisli da sam živela onako kako se od mene očekivalo. Pa da svima bude komotno u mom društvu, osim meni samoj. Ma, možeš li to da zamisliš? Ja mogu, jer jesam. Daleko bilo. Kakva budala.
Novembar je. Počela je sezona čajeva, ušuškavanja, melanholije, poezije Mike Antića, i slučajno ispale sise iz oversajz pulovera. Tu i tamo se omakne kilogram više. Maraton na Netfliksu, i čitanje nagomilanih knjiga. Pre neko veče sam bila na dejtu. Bila sam smirena. Na granici sa dosadom. On se vrpoljio. Bio…
Ti si mi asocijacija na Prevera. Na “Besani u Sijetlu”. Na kotrljajući žbun u arizonskoj pustari. I to je najčistija misao u ovom mom unutrašnjem univerzumu. Ikada. I nemam pojma otkud ovo sada. Samo pratim potrebu. Bivstvujem. Dišem. Život je zaista divan. Skerletan. Kao zalazak Sunca četvrtkom.
Ne verujem u feminizam. U ateizam još manje. Iritira me priča o rodnoj ravnopravnosti. Prevrćem očima glasno. Uglavnom na reklame za uloške. I tampone. I zašto sve te devojke u reklamama nose bele pantalone kada dobiju, zaboga? Idu na balet, klizanje, gimnastiku, JAHANjE (?!) Ne znam… Nema mi smisla. Kod…
Ukalupio si se. Isti si kao i sva ostala tela, koja se mehanički i tromo vuku ulicama. Psuješ vreme. Kišu. Semafor. Pešake. Gužvu u pošti. Preko noći si postao sredovečni muškarac, a do juče si bio dečačić. Pričaš ozbiljno. Uglavnom o inflaciji, i novim automobilima. Verujem da kao mali nisi…
Kada o tebi razmišljam kovitlam se između orgazma i biranja zajedničke grobne parcele. U jednom trenutku mogu da zamislim kako posežeš za mojom rukom dok prelazimo ulicu, iako za tim nema potrebe. Prirodno, gotovo nesvesno. Već u nekom od narednih sam između a movie for adults i optimistični i uvereni…
U toj prostoriji, punoj dima, zajedljivosti, kao i praznoglavih individua, gde je vetar proticao neometano, jer nije postojala jedna zdrava moždana ćelija, koja bi ga sprečila u tom naumu, njegova i moja prošlost su se prepoznale. Našle su zajedničku temu, iako ništa drugo zajedničko nisu imale. Njih dve su telepatski…
Dugo smo sedeli u kolima nakon što se motor utišao. Raspredali smo u nedogled da li je kafa iz Afrike potekla ili ipak iz Brazila. I kako je dospela u Italiju i kako su napravili umetnost od kafe. I da li je ok piti kafu “na prazan stomak” ukoliko je…
On je tvrdio da je svaki zalazak isti. I da sam opterećena time. I dok je on glasno iznosio svoje mišljenje, nije čuo kotrljanje točkova na koferu koji sam vukla za sobom. Onda je šest meseci nakon tog nemilog događaja, ničim izazvan poslao fotografiju. Pogađaš, zalaska Sunca. A ja sam…
