Ja nikako nisam želela da sazrim. Sve mi je to ovaj prokleti život nametnuo. Protiv moje volje. Zato se odupirem odrastanju, jer mi je to jedino preostalo. Odrastao si kada godine prestaneš da doživljavaš kao brojke. E pa, živote, na moje odrastanje nemoj da računaš. Sazrevanje je… Kada na vreme…
Ja da znam šta je to što hoću Odavno bih imao to Odavno bih uzeo svoje želje u krilo I popričao sa njima šapatom Moraš šapatom, da ih ne uplašiš. Krhke su te želje moje Kao procvali maslačak Čim je vetar malo jači, a on utihne. Razgovarao bih sa njima…
Nije kao da te se sećam. Nije kao da ne mogu bez tebe. Mogu. Ostale su samo tvoje reči i one negde u vazduhu lebde malo me u obavljanju svakodnevnice ometaju ali, vrlo brzo se osvestim i otresem ih pa, izgleda kao da nikada nisi ni bio tu što je…
Nosim tvoj džemper. Uglavnom po kući. Preko pidžame. Tromo se vučem u njemu kada sam. Mada, i kad nisam u njemu Vučem se tromo. Zaboravio si ga kada si otišao. Od tada, dosta je i prošlo. On čak više ni ne miriše na tebe, ali to je manje bitno sada.…
Kad mi se ćuti, ćutim. Nije do tebe, draga, samo… Ćuti mi se. Ne vidim čemu čuđenje… Ne priča mi se. Kraj. Nema razloga da progovorim, jer ja, draga Nisam neki intelektualac U suštini… Ćuti mi se. I ja ćutim. Toliko mi prija da čak ne čujem Dok drugi govore.…
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
