Kad dođeš kući s posla, skineš šminku, brus i optimizam, potrudi se da posle tuširanja ima ko da te ušuška. Noći su hladne. Brutalne. Nemoj sutra da se žališ da si prehladila očekivanja, želje i jajnike.
On ništa nije uradio.
Smucao se oko mog postojanja,
dok sam ja bila nesvesna njegovog.
I prolazilo je vreme,
a jedino to nismo imali.
Najčudnije je što se ne sećam
kako je privukao moju pažnju.
Ali da, privukao je.
Dok sam ja postala svesna
svoje galopirajuće zaljubljenosti,
on je već bio u mom ličnom prostoru,
glavi, krevetu, svakodnevnici.
On odavno nije tu.
Nisam i ja.
Samo izgledamo tako
kao da jesmo.
Pustili smo se.
I to samo tako izgleda.
I sada plutamo svako na svoju stranu.
Naizgled, razume se.
Sanjam ga tri puta nedeljno.
Uglavnom.
Baš koliko često on meni piše.
Uglavnom.
Nekada mu odgovorim.
Kad god se (po)javi, pomislim:
Ovo će da boli.
I zaboli. I to dobro.
Sinoć sam ga videla.
On mene nije.
Potrudila sam se da tako i ostane.
Posmatrala sam ga kroz masu.
Gomila znojavih tela
i nepoznatih lica između nas.
On izgleda nesrećno.
Znam ga.
Vidim da lažira samouverenost.
Nesiguran je.
Vrti upaljač u levoj ruci.
Razgovara sa devojkom,
meni nepoznatom.
Ona ga posmatra kao da je premija.
I ja sam nekada bila tako glupa.
Imam jak poriv da je upozorim.
Ovo malo zdravog razuma,
što mi je ostalo,
sprečava me da to učinim.
Umesto toga, zovem taxi.
Popila sam više nego sam planirala.
Nisam u stanju da vozim.
Sedam na zadnje sedište taxija.
Nakon što izgovaram adresu
glas mi se gubi.
Ne ovde! Nije ti ovo patetični film, jbt, saberi se, svetijebem!
Iiii evo ga!
Emotivni krah u taxiju.
Kakav kliše…
Mogla sam ovo bolje.
Taksista me posmatra u retrovizoru.
Pita da li je sve u redu.
Treba li mi razgovor.
Odgovaram,
ne baš razgovetno
da sam ok
i da je verovatno PMS.
Nepoverljiv je.
Ćutimo ostatak puta.
Toliko me je sramota,
da mu ostavljam bakšiš
jednak iznosu na taksimetru.
Zna zašto to radim.
Govori da nema potrebe,
jer se svega nagledao
radeći ovaj posao.
Nije mi lakše zbog toga.
Zahvaljujem se i izlazim.
I dok skidam maskaru u kupatilu,
barem ono što je od nje ostalo,
zaključujem da se osećam bolje.
Nekako rasterećeno.
Oslobođeno.
Jebem li ga…
Ne znam…
Dišem.
Uzimam telefon.
Naviću alarm.
Na njemu propušteni poziv i poruka.
” Ne javljaš se. Sebično od mene, ali nadam se da je zato što spavaš. Ja sam sada krenuo iz grada. Nedostaješ. Večeras je pun Mesec. Hteo sam da te vidim.”
Samo da ne klonem duhom. Da ne prestanem da obožavam život. Da ne počnem da ga živim po tuđim očekivanjima. Da i dalje skidam čarape dok vodim ljubav. I šminku pred spavanje. Da ne zaboravim da zalivam sobno cveće i govorim mu koliko sam oduševljena njime. Da ne prestanem da…
Mene tvoja spoljašnost ne zanima. Nju svako može da poseduje. Makar i platonski. Mene zanima ko te je rastavio na komade, pa se sada čuje krckanje dok hodaš? Kome si bio televizijsko “Dobro jutro” pročitano sa Idiota? Ko te je ostvio i odneo, pored četkice za zube i sobnih papuča,…
Hej, devojčice! Čuvaj jajnike. Obuci se toplo kada je hladno. Ne izlazi sa mokrom kosom, imaćeš glavobolju. Ne razgovaraj sa sumnjivim ljudima. Imaj visoke kriterijume. Pametno biraj partnera. Deca će ti ličiti na njega. I fizički. Nauči da kažeš: izvini hvala molim te u pravu si Nauči da kažeš: “…
Da se ja pitam, dragi Ti i ja bismo probali sve Otišli daleko, U tri lepe pičke materine. Poneli bismo samo rančeve. Prazne. Usput bismo u njih pakovali uspomene.
Danas je svetski dan poezije. Simbolično, valjalo bi da nešto i napišem. Daleko od toga da smatram sebe poetom, ali uživam u porukama koje dobijam od vas nakon što objavim tekst. Bitno je da vas ‘radi’. To što nam se servira na socijalnim mrežama daleko je od istine. Ta toga…
Htela sam da budem tvoje dobro jutro. Svako. Da budem tvoje ‘laku noć’. Da sam ti ‘javi se kad stigneš’ bitna. Od tebe sam očekivala da me pratiš na Tajland. Da grlimo tigrove i slonove. Hvatali bismo prelepe predele aparatom. Urezali još bolje momente duboko u lobanje.. Hodali bismo bosi…
Ako bi da odeš. Daleko. A možda i ne tako daleko. Da izgubiš sve, Da pronađeš se. A ti onda idi. Imaš moju podršku. Samo… Gledaj kada se budeš vraćao, jer vratićeš se. Gledaj da uzmeš kartu u jednom smeru. Pritom ne mislim na destinaciju.
Ako ovo čitaš, znaj da sam dobro. Bolje, nego što izgledam. To svakako. Ako ovo čitaš, nadam se da si i ti dobro. Javi mi. Želim da znam. Ako ovo čitaš znaćeš da su mi demoni i dalje na lancu. Vezani. Izvodim ih u šetnju redovno, dok njima uredno rastu…
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
