Ti si mi asocijacija na Prevera. Na “Besani u Sijetlu”. Na kotrljajući žbun u arizonskoj pustari. I to je najčistija misao u ovom mom unutrašnjem univerzumu. Ikada. I nemam pojma otkud ovo sada. Samo pratim potrebu. Bivstvujem. Dišem. Život je zaista divan. Skerletan. Kao zalazak Sunca četvrtkom.
Ne verujem u feminizam. U ateizam još manje. Iritira me priča o rodnoj ravnopravnosti. Prevrćem očima glasno. Uglavnom na reklame za uloške. I tampone. I zašto sve te devojke u reklamama nose bele pantalone kada dobiju, zaboga? Idu na balet, klizanje, gimnastiku, JAHANjE (?!) Ne znam… Nema mi smisla. Kod…
Ukalupio si se. Isti si kao i sva ostala tela, koja se mehanički i tromo vuku ulicama. Psuješ vreme. Kišu. Semafor. Pešake. Gužvu u pošti. Preko noći si postao sredovečni muškarac, a do juče si bio dečačić. Pričaš ozbiljno. Uglavnom o inflaciji, i novim automobilima. Verujem da kao mali nisi…
Kada o tebi razmišljam kovitlam se između orgazma i biranja zajedničke grobne parcele. U jednom trenutku mogu da zamislim kako posežeš za mojom rukom dok prelazimo ulicu, iako za tim nema potrebe. Prirodno, gotovo nesvesno. Već u nekom od narednih sam između a movie for adults i optimistični i uvereni…
U toj prostoriji, punoj dima, zajedljivosti, kao i praznoglavih individua, gde je vetar proticao neometano, jer nije postojala jedna zdrava moždana ćelija, koja bi ga sprečila u tom naumu, njegova i moja prošlost su se prepoznale. Našle su zajedničku temu, iako ništa drugo zajedničko nisu imale. Njih dve su telepatski…
Dugo smo sedeli u kolima nakon što se motor utišao. Raspredali smo u nedogled da li je kafa iz Afrike potekla ili ipak iz Brazila. I kako je dospela u Italiju i kako su napravili umetnost od kafe. I da li je ok piti kafu “na prazan stomak” ukoliko je…
On je tvrdio da je svaki zalazak isti. I da sam opterećena time. I dok je on glasno iznosio svoje mišljenje, nije čuo kotrljanje točkova na koferu koji sam vukla za sobom. Onda je šest meseci nakon tog nemilog događaja, ničim izazvan poslao fotografiju. Pogađaš, zalaska Sunca. A ja sam…
Kad dođeš kući s posla, skineš šminku, brus i optimizam, potrudi se da posle tuširanja ima ko da te ušuška. Noći su hladne. Brutalne. Nemoj sutra da se žališ da si prehladila očekivanja, želje i jajnike.
Potraži me kada budeš prolazio kroz moj grad. Neobavezno da popričamo. Da popijemo bljutavu kafu. Ili isto takvo bljutavo pivo. Da ti pričam kako napreduje moje saksijsko cveće. I ti meni o tvom novom kafematu. Negde na pola te iste bljutave kafe ja ću pogledati na sat i izmisliti da…
Napisala sam ti pismo. U njemu ti govorim da sam dobro, da mi se okucila kuja i da sam ushićena zbog toga. Napisala sam ti i kako sam tek opran veš izbacila napolje na žicu da se suši, a među mojim stvarima našla se i tvoja majica. Niti je nosim,…
Warning: A non-numeric value encountered in /home/httpd/vhosts/mi-marketing.ch/tidzasplace.rs/wp-content/plugins/ultimate-social-media-icons/libs/controllers/sfsi_frontpopUp.php on line 63
