Pismo

Napisala sam ti pismo.

U njemu ti govorim da sam dobro,

da mi se okucila kuja

i da sam ushićena zbog toga.

Napisala sam ti i kako sam

tek opran veš izbacila napolje

na žicu da se suši,

a među mojim stvarima

našla se i tvoja majica.

Niti je nosim,

niti perem prozore njome,

stoga, oseća se na beskorisno.

Baš kao i ti.

Izvini.

Opet moj lajavi jezik i ja

galopiramo uzrupiranim kasom

po prostranstvima tvoga ega.

Sve je ok.

Baš kako si i ostavio.

Jedina razlika je što ja nisam ok.

Lakta me divljina iznutra.

Malo u predelu bubrega,

malo u pleća.

Naprslo mi je levo plućno krilo.

Nije ništa strašno.

U odnosu na upredenost srčanog mišića, 

ovo će možda biti rutinski zahvat.

Sve kul.

Pismo ti nisam poslala,

jer ne znam na kojoj si adresi sada.

Verovatno ću ga pocepati

kao i svako prethodno.

Nadam se da si dobro.

Dobro, baš kao i ja.

Zaslužio si.